Šta je zapravo tema unutršnjeg deteta ?
__Untrašnje dete je obrazac (metafora) koji potiče iz psihologije i duhovnosti, a koji se odnosi na emocionalnu i duhovnu ranjivost koju nosimo u sebi iz djetinjstva. Ovaj obrazac sugeriše da svi nosimo unutrašnje dete unutar sebe, koje pamti i nosi sa sobom emocionalne rane i traume iz prošlih iskustava ili iz prošlih života. Ove rane mogu uticati na našu emotivnu dobrobit, međuljudske odnose i našu duhovnu ravnotežu.
Iz perspektive duhovnosti, untrašnje dete je zapravo duša. Svaka duša nosi sa sobom iskustva i lekcije iz prošlih života, koja se manifestuju u sadašnjem životu. Ove duhovne rane mogu se manifestovati kao emocionalne blokade, strahovi, ili negativni obrasci ponašanja.
Kroz duhovni rad možemo raditi na svom ranjenom unutrašnjem detetu. To uključuje samoproučavanje, meditaciju, afirmacije, i druge tehnike koje nam pomažu da se povežemo sa svojim untrašnjim detetom, razumemo njegove potrebe i odblokiramo emocionalne rane. Duhovnost nam takođe pruža mogućnost da se povežemo sa svojom univerzalnom svešću ili božanskim entitetom, što može dodatno olakšati proces rada na našim najdubljim ranama.
Rad sa unutrašnjim detetom iz duhovne perspektive može nam pomoći da postanemo emocionalno snažniji, dublje razumemo sebe i druge, i ostvarimo veću duhovnu ravnotežu u životu. Ovaj proces može biti izazovan, ali donosi duboku unutrašnju transformaciju i oslobađanje od tereta prošlih trauma i rana.
Rane unutrašnjeg deteta mogu uključivati emocionalno zanemarivanje, fizičko ili emocionalno zlostavljanje, razvod roditelja, gubitak voljene osobe, nedostatak podrške za razvoj identiteta, sistemski stres u porodici, nerealna očekivanja i nedostatak osećaja sigurnosti. Ove rane mogu ostaviti dugotrajne emocionalne posledice na pojedinca, ali rad na njima može pomoći u prevazilaženju njihovog uticaja.
Najčešće kolektivne rane mogu biti:
-Osećaj ODBAČENOSTI
-Osećaj KRIVICE
-Osećaj NEPOVERENJA
Ovo su najčešći primeri ali iz objektivnih rana proizilazi mnogo subjektivnih i svako na svoj način i kroz svoje individualne obrasce ponašanja ili situacije može raditi na svom unutrašnjem biću.
Jedna veoma zanimljiva činjenica jeste da mi bez ovih rana ne bi mogli da dostignemo iskustva koja omogućuju razvoj naše duše a duša pre inkarnacije svakako bira na koji način želi da se razvija, tačnije bira program ili nit po kome se kreće i stiče iskustva slobode, ljubavi, opraštanja i mira. Na taj način upoznajemo sebe i svoju srž.
Rane koje nosimo u sebi su velika potpora za opstanak u fizičkoj realnosti i u dubini svih tih rana stoje najveće mudrosti.
