Završen je još jedan dan. Još jednu noć provodiš misleći na svoje snove, svoje daleke ideje koje će se možda nekada ispuniti, možda nekada kada bude vreme za njih. Sediš i razmišljaš šta bi još mogao da počneš da radiš, koji još posao sebi da zadaš kako bi preživeo. Još koliko dana da se namučiš da bi nešto stekao, još koliko ustajanja u pet ujutru da bi stigao da završiš sve nagomilane obaveze. Obaveze od kojih više ne vidiš sebe, ne vidiš svoj osmeh, svoje zadovoljstvo , svoj identitet. Pretvorio si se u mašinu koja samo zarađuje da bi preživela. Posla nikad više, para nikad manje. I dokle misliš tako iscrpljen da hodaš? Gde je ta granica koju ćeš možda nekada napraviti sebi, zbog sebe? Gde se podvači ta linija ispod koje ti više ne ideš?
-Bolje sutra neće doći. Ne čekaj ga. Ako i kojim slučajem dođu neka “bolja” vremena pitanje je da li će ta “bolja” vremena tebe sačekati i verovatno da neće. Neće jer ti odavno ne postojiš. Tvoj identitet je ugašen, tvoje telo je postalo mehanizam bez grama života, bez iole smisla… A kada si odlučio da se prepustiš sistemu koji ne postoji? Kada si odlučio da mali dečak u tebi zaboravi na sve one snove koje je imao i kojima se nadao da ih veliki TI ostvari? Kada si odlučio da ne vrediš, da nečeg nisi dostojan, da postoje bolji od tebe? Kada je mali dečak prestao da sanja velike snove ? Ko je rekao da moraš da odrasteš? Ko je rekao da ćeš morati sve sam, jer zaboga muško si, moraš! U čiju istinu si poverovao? Čija istina je uništila sve to što si godinama gradio? Zbog koga ne smeš da zaplačeš? Zbog koga zadržavaš sve te emocije? Zbog koga glumiš jakog muskarca koji sve mora samo ne da živi?!
Probudi se! Isplači se, neka svi vide tvoje suze, zaboga isto si biće kao i svi na ovom svetu . Jačina je upravo u najtanjoj slabosti. U najistančanijoj niti toliko nevidljivoj da je i teško poverovati da tamo uopšte nečega ima a ne da se tolika snaga krije baš u njoj. Nisi sam i ne moraš sve sam! Zagrli se bar jednom u životu se zagledaj u svoje zenice koje su prepune bola, tuge i večitog osećaja odbačenosti. Koliko li te je samo žena odbilo, koliko njih ti nije ni na poruku odgovorilo, koliko svega si uradio zbog drugih a ništa za sebe?
Vreme ti je, osvesti se, osvesti svoje postojanje, svoje telo, svoj um i svoje emocije. Živ si i savršen baš takav kakav si sada i ne moraš ti ništa. Moraš samo da budeš dobro, da daš sebi dozvolu da budeš voljeno biće , da dozvoliš svojim slabostima da izađu iz tvog tela . Budi nežan prema sebi jer će tako i drugi biti nežni prema tebi . Ne trabaju ti svi ti milioni za sreću, ne treba ti ni jedna žena da te čini posebnim. Poseban si ti i bez njih i bez tih miliona i bez gomile lažnih prijatelja.
Muškarac je savršeno Božansko biće sa svim svojim slabostima, sa svim svojim suzama, sa svim svojim emocijama i takvog uvek moraš voleti u sebi. I samo zbog sebe, samo zbog svog mira, zbog svog zadovoljstva.
Odbaci sve što te guši, oseti svoju samoću i svoju moć u njoj. Bez samosvesnosti nema razultata. Prihvati sebe, takvog kakav si sada, sposobnog, odgovornog ali i nežnog i empatičnog. Poveži se sa svojim unutrašnjim detetom, pitaj ga šta je to ostalo da mu nisi još ispunio. Koje su to njegove neostvarene želje, šta možeš sada da uradiš za njega. A budi siguran da možeš mnogo!
-Ne ide zato što si odavno izgubio sebe. Priključio si se proseku i sistemu jer misliš da ne vrediš više od toga. Moliš za mrvicu ljubavi jer misliš da je to sve što zaslužuješ, a istina je mnogo veća. Istina je da u tebi ima mnogo ljubavi, mnogo nežnosti, mnogo slobode i radosti. Probudi to sve uspavano u tebi i suočavaj se sa sobom, sa svojom tamom i svojim mrakom, tako ćeš jedino ponovo moći da sijaš, samo ovaj put mnogo jače, snašnije… Videćeš kako će početi sve da ide.
