Danas sam ponovo podsetila sebe ko sam, koliko vredim i sta su za mene prave vrednosti, a podelicu to i sa vama…

Kada nemas materijalno sta da das zamisli se sta je to ne materijalno sto imas da das. I danas me je jedna situacija jako lepo vratila ovoj temi.

Sta je za vas najznacajniji poklon?

Za mene je vreme koje je neko odvojio za mene. Posebno vrednujem one koji me osete svojom intuicijom, koji prate moje reci i osecaju njihovu tezinu i njihovu poruku. Vrednujem i sve one male paznje kada mi prijateljica kupi kafu za poneti a nije ni pitala da li zelim, vec zna da je jedva cekam. Nije do kafe vec do njene brige o meni. Vrednujem sve one trenutke kada sam prolazila veliku bol i tugu a neko je samo sedeo pored mene bez i jedne reci, ne trebaju nam uvek reci treba nam prisustvo. Vrednujem i sve one situacije kada je neko primetio da sam ljuta a da pri tom nisam ni na jedan nacin to pokazala, to znaci da je taj neko povezan sa mnom, bitna sam mu pa je primetio da sam drugacija, ne po telu, govoru ili postupku vec po osecaju… Vrednujem i sve ono “ne razumem sta je to ali ako nekako mogu da pomognem, tu sam”. Taj ko ne razume je mnogo iskreniji od onih koji “razumeju” a ne zive to razumevanje. Vrednujem sve ono kada mi kaze “snacicemo se nekako da ostvaris to sto zelis” . Vrednujem ono ” kako si” vise nego bilo koji roman podrske. Jer u tom “kako si” ima vise smisla, vise osecaja, vise brige i paznje.

Osvestila sam kako ja zapravo otvaram svoja vrata drugima. Svako ko dobije moju paznju je za mene jako poseban, bilo da je to prijatelj, partner ili neki prolaznik na ulici. Posvecujem svoju paznju i vreme samo onima sa kojima osetim duboku perspektivu naseg odnosa. Nekad je taj odnos jako kratak, svega par dana ili par minuta u nekom razgovoru na ulici ali moj pristup toj osobi je mnogo vise od onog “Idem da ispostujem nekog” ili “red je, nema smisla da tek tako prodjem”. Ja ne radim nista radi reda ili tek tako zato sto tako svi rade. Prisutna sam, posvecena svojim tempom, dostupna sam i uvek pristupam sa velikim smislom situaciji ili osobi.

E kada sam osvestila sta ja sve jesam i kakva jesam, osvestila sam da nista manje od toga ne zasluzujem. Nikakve mrvice, nikakve reci koje nemaju dubinu i tezinu, nikako dostupne po potrebi, nikako one koji vrednuju samo po onome koliko dana si pored njih ili one koji gledaju sta si im i kada kupio ili poklonio. Nikako takve, samo ono cisto, sa emocijama, sa sustinom sa pravim vrednovanjem.

Podsetite se sada kada ste poslednji put otisli kod nekog samo da bi ga ispostovali. Podsetite se i kada ste poslednji put davali sve iz novcanika da bi nekome nesto kupili jer “red je, sramota da se ide praznih ruku”. Podsetite se i kada ste poslednji put sebe umanjili da bi druge uzdigli.

I kad ste se podsetili zapitajte se zasto toliko ne volite sebe? Zato vrednujete sve osim sebe? Zasto su svi bitniji od vas samih?

I zapamtite, da oni pravi odnosi nisu tu jer tako treba vec jer tako zele. I zapamtite da svrha i sustina odnosa nema nikakve veze sa vasim statusom, ulogom ili bio cim drugim. Sustina odnosa je osecaj da vidim nas zajednicki put, da te osecam i da postojim.