Kada kažem otkucaji srca mislim da grafikon predstavljen linijom koja je sve samo ne ravna. Ta linija i pada i raste, treperi intenzivnije, brže pa sporije i nikada nije ravna. Ravna linija života znači smrt, stagnacija. Da li želiš da ti život bude ravna linija? Da li želiš da sve stagnira, da sve miruje? To može biti trenutak ali ceo ciklus života nije ni namenjen tome. Život je pad, lom, presek, gubitak ali i uspon, rast, razvoj, ljubav i mir. Jedno bez drugog ne ide.Kako bi spoznali iskustvo uspona i rasta ako nema pada i gubitka? Kako ću imati iskustvo bogatstva ako ne iskusim siromaštvo? Nema to mnogo veze sa materijom. Siromaštvo kao i bogatstvo je već u tebi. Siromašni um, siromašne namere i siromašne navike stvaraju i materijalno siromaštvo. Takvi mogu biti i ljubavni, prijateljski i porodični odnosi, puni siromaštva, ne funkcionalnosti, ne pružanje ljubavi… Naravno svi mi na nekim podnivoima svesti ili podsvesti imamo neka uverenja koja vibriraju niskim frekvencijama kojima je koren strah. Na tome se radi, ta frekvencija se menja, podiže i spušta. Za svaku akciju je potrebna adekvatna svesnost sebe, svojih namera i svojih uverenja. Kada promenimo određeno uverenje, menja se i namera, samim tim i akcija. Određena želja, san, cilj, ostaje isti ali svrha duše traži adekvatan put do ostvarenja istog.

Uvek je uključen program uzrok i posledica. Koren i plod. Ako je seme korena trulo, vrlo verovatno da ni plod neće biti zdrav, čak šta više nikakav plod se ne može izroditi iz takvog semena. Zato pre svake akcije je dobro postaviti sebi pitanje kakva mi je namera. Zbog čega nešto želim ili zašto nešto radim. Kada je seme namere zdravo i namenjeno da sa plodovima možeš i drugima nešto omogućiti onda ćeš svakako imati čvrst koren i tvoje stablo će sigurno imati plodove za tebe i druge.

Zašto su plodovi bitni za druge?

Kada se duša inkarnira i ponovo iskusi prvi udah života počinje njena misija koju je svakako odabrala da proživi kao iskustvo. To su uvek prvenstveno lična, individualna iskustva ali obzirom da smo u fizičkom svetu, dobijamo i duše koje nam “pomažu” svojim određenim ulogama. Kao što imamo duše koje su naši takozvani kokreatori tako smo i mi prirodno nekome kokreator ili duša koja pomaže svesno ili nesvesno. U materijalnom svetu smo svi deo kolektiva i samom dolaskom u svet kolektiva smo preuzeli određenu odgovornost da ćemo služiti sebi i drugima. Bez drugih nema ni nas na jednom određenom nivou.

__Da bi smo iskusili život punim plućima, da bi smo osetili sve njegove darove, moramo proći i sve faze koje on donosi . Priroda je svakako takva da bez tame nema ni svetlosti i bilo šta da analiziramo shvatićemo da sve ima svoj polaritet ili ti stranu suprotnosti. Suprotnost tome i služi da uvidiš i spoznaš drugu stranu. I ne zaboravi, obe strane su svakako već u tebi, polaritet si u celosti ti… Život jeste spoznaja. Spoznaja srži i dubine kako bi lagodno plivali i na površini.